Vogue intervju sa Billom i Tomom
Bill: Hey mi smo Bill i Tom iz Tokio Hotel-a, nalazimo se u Kataniji i upravo smo zavrsili nas Vogue shooting..
Tom: Tacno...
Bill: Koji je bio neverovatan...
Tom: Jako dobar.
Bill: I... da.
Bill: Znate za mene je to uvek bilo... pa, ja volim da nastupam. Volim da budem na bini, i kada smo tek poceli sa Tokio Hotel-om, imali smo mnogo shootinga i tako, fotografija i svega, i ja sam prepoznao da je to nesto sto takodje mnogo volim, tako da, volim da pravim muziku, volim da budem na bini, ispred publike, ali volim i da stanem pred nekog dobrog fotografa, i jos u ovako prelepom ambijentu kakav je ovaj...
Tom: Jeste, mislim, ovo je jako specijalna lokacija i specijalni shooting, tako da...
Bill: Mene stvarno zanimaju ovakve stvari, stvarno uzivam u ovome, obozavam modu, za to sam zainteresovan, i kada smo bili mladi i nismo imali puno para za sve lepu garderobu, tada sam sam pravio svoju odecu, znate, kupio bih dosta jeftine garderobe i onda bih pravio, recimo od dve majice bih napravio jednu, potpuno samostalno, i tako... uvek sam uzivao u modi, i tako sam blagoslovljen sto mogu da radim ove stvari sada tako da... yeah, to je nesto sto stvarno puno volim.
Bill: Znate, mi ne mozemo da zivimo jedan bez drugoga...
Tom *ubacuje se*: Da.
Bill *nastavlja*: ... tako da, mislim da je savrseno sto smo tako razliciti, tako da samo kad smo zajedno, oseca se da je to jedna osoba.
Tom: Ja mislim da moda u nasem slucaju prikazuje nase karaktere, i mislim da se kroz nas izgled moze videti da smo totalno drugacije licnosti, ali ako spojite te dve licnosti, to je kao jedna osoba.
BIll: Mhhhhm. Tako da ovo je jedna strana *pokazuje na Toma* i ovo je druga strana *pokazuje na sebe*...
Tom: a zajedno smo jedna jako snazna osoba. *smeh*
Bill: *smeh*
Bill: U pocetku smo bili samo Tom i ja u bendu, i ja sm imao sintisajzer, koji je svirao sam, ja sam pritisnem dugme, jer ne znam da sviram instrument, tako da sam samo pritiskao dugmice...
Tom: ... da pritiskao dugmice da bismo dobili utisak bas gitare, jer je bilo jako tesko naci nekoga nasih godina, jos smo mi odrasli u jako malom selu, u Istocnoj Nemackoj, i tamo nema nikoga, tako da, jako je bilo i jeste tesko naci nekoga. Onda smo imali mali nastup u nasem rodnom gradu, i Georg i Gustav su se jednostavno nasli u publici, i gledali nas, i posle nastupa su nam prisli i rekli: "Ok, ako zelite, pridruzicemo se bendu i mozemo probati kako nam bude islo, i otisli smo direktno potom u jedno skladiste, i imali smo tada svoje pesme...
Tom: Yeah mislim da smo bend vec... jedno 10 godina.
Bill: Mmmhmm.
Bill: Znate, prve godine rada, to je bilo samo puno trcanja, bilo je neverovatno, i bili smo na putu stalno, tako da nismo cak ni primetili da smo vec postali tako uspesni, imali smo mnogo zakazanih sastanaka i raspored je bio tako tesan da smo samo trcali okolo, i onda je dosao period kada smo videli da ok, ne mozemo vise da izlazimo sami napolje jer nas ljudi prepoznaju, imamo uvek obezbedjenje oko nas i da je poceo jedan kompletno novi zivot za nas, tako da...
Tom: Da, vise nemamo privatan zivot...
Bill: Yeah, tako da tu je bio samo Tokio Hotel, nista vise, tako da moras da odlucis u jednom momentu, da li to stvarno zelis da uradis, jer ima i losih strana, moras da zivis s ovim i onim cinjenicama, i zivot je vrlo ogranicen, samo se tice Tokio Hotel-a. Tako da ne mozete imati oba. To je nemoguce. Odlucili smo - bend je nasa beba, i poceli smo tako rano, sa samo 7 godina, pravili muziku, i provodili smo najlepse periode nasih zivota, tako smo blagoslovljeni sto imamo tu mogucnost da putujemo svetom i da kao jedan nemacki bend, budemo uspesni u Italiji, Aziji, i Americi, to je tako...
Tom: Ali kada govorimo o nasoj slobodi, to je jedan sloboda iza zidova, iza velikih zidova, jer nismo slobodni u smislu da izadjemo na ulicu i radimo sta god zelimo u tom trenutku, jer to je na neki nacin nemoguce za nas...
Bill: A u drugom smislu mi smo slobodni da se izrazavamo kroz posao, jer ovako ne bih mogao da odem na neki kancelarijski posao, i svejedno to bi za mene bilo tako odvratno... jer nisam ni skolu voleo, imali smo mnogo problema, i moja najveca zelja je uvek bila da se bavim muzikom i zelim da nosim ono sto mi se nosi... ali da je drugacija situacija mi ne bismo sada bili ovde i radili shooting za Vogue, znate na sta mislim, tako da, definitvno je vredno toga, yeah. *smeh*
prevod na srpski: Goga @ THSerbia
Bill: Hey mi smo Bill i Tom iz Tokio Hotel-a, nalazimo se u Kataniji i upravo smo zavrsili nas Vogue shooting..
Tom: Tacno...
Bill: Koji je bio neverovatan...
Tom: Jako dobar.
Bill: I... da.
Bill: Znate za mene je to uvek bilo... pa, ja volim da nastupam. Volim da budem na bini, i kada smo tek poceli sa Tokio Hotel-om, imali smo mnogo shootinga i tako, fotografija i svega, i ja sam prepoznao da je to nesto sto takodje mnogo volim, tako da, volim da pravim muziku, volim da budem na bini, ispred publike, ali volim i da stanem pred nekog dobrog fotografa, i jos u ovako prelepom ambijentu kakav je ovaj...
Tom: Jeste, mislim, ovo je jako specijalna lokacija i specijalni shooting, tako da...
Bill: Mene stvarno zanimaju ovakve stvari, stvarno uzivam u ovome, obozavam modu, za to sam zainteresovan, i kada smo bili mladi i nismo imali puno para za sve lepu garderobu, tada sam sam pravio svoju odecu, znate, kupio bih dosta jeftine garderobe i onda bih pravio, recimo od dve majice bih napravio jednu, potpuno samostalno, i tako... uvek sam uzivao u modi, i tako sam blagoslovljen sto mogu da radim ove stvari sada tako da... yeah, to je nesto sto stvarno puno volim.
Bill: Znate, mi ne mozemo da zivimo jedan bez drugoga...
Tom *ubacuje se*: Da.
Bill *nastavlja*: ... tako da, mislim da je savrseno sto smo tako razliciti, tako da samo kad smo zajedno, oseca se da je to jedna osoba.
Tom: Ja mislim da moda u nasem slucaju prikazuje nase karaktere, i mislim da se kroz nas izgled moze videti da smo totalno drugacije licnosti, ali ako spojite te dve licnosti, to je kao jedna osoba.
BIll: Mhhhhm. Tako da ovo je jedna strana *pokazuje na Toma* i ovo je druga strana *pokazuje na sebe*...
Tom: a zajedno smo jedna jako snazna osoba. *smeh*
Bill: *smeh*
Bill: U pocetku smo bili samo Tom i ja u bendu, i ja sm imao sintisajzer, koji je svirao sam, ja sam pritisnem dugme, jer ne znam da sviram instrument, tako da sam samo pritiskao dugmice...
Tom: ... da pritiskao dugmice da bismo dobili utisak bas gitare, jer je bilo jako tesko naci nekoga nasih godina, jos smo mi odrasli u jako malom selu, u Istocnoj Nemackoj, i tamo nema nikoga, tako da, jako je bilo i jeste tesko naci nekoga. Onda smo imali mali nastup u nasem rodnom gradu, i Georg i Gustav su se jednostavno nasli u publici, i gledali nas, i posle nastupa su nam prisli i rekli: "Ok, ako zelite, pridruzicemo se bendu i mozemo probati kako nam bude islo, i otisli smo direktno potom u jedno skladiste, i imali smo tada svoje pesme...
Tom: Yeah mislim da smo bend vec... jedno 10 godina.
Bill: Mmmhmm.
Bill: Znate, prve godine rada, to je bilo samo puno trcanja, bilo je neverovatno, i bili smo na putu stalno, tako da nismo cak ni primetili da smo vec postali tako uspesni, imali smo mnogo zakazanih sastanaka i raspored je bio tako tesan da smo samo trcali okolo, i onda je dosao period kada smo videli da ok, ne mozemo vise da izlazimo sami napolje jer nas ljudi prepoznaju, imamo uvek obezbedjenje oko nas i da je poceo jedan kompletno novi zivot za nas, tako da...
Tom: Da, vise nemamo privatan zivot...
Bill: Yeah, tako da tu je bio samo Tokio Hotel, nista vise, tako da moras da odlucis u jednom momentu, da li to stvarno zelis da uradis, jer ima i losih strana, moras da zivis s ovim i onim cinjenicama, i zivot je vrlo ogranicen, samo se tice Tokio Hotel-a. Tako da ne mozete imati oba. To je nemoguce. Odlucili smo - bend je nasa beba, i poceli smo tako rano, sa samo 7 godina, pravili muziku, i provodili smo najlepse periode nasih zivota, tako smo blagoslovljeni sto imamo tu mogucnost da putujemo svetom i da kao jedan nemacki bend, budemo uspesni u Italiji, Aziji, i Americi, to je tako...
Tom: Ali kada govorimo o nasoj slobodi, to je jedan sloboda iza zidova, iza velikih zidova, jer nismo slobodni u smislu da izadjemo na ulicu i radimo sta god zelimo u tom trenutku, jer to je na neki nacin nemoguce za nas...
Bill: A u drugom smislu mi smo slobodni da se izrazavamo kroz posao, jer ovako ne bih mogao da odem na neki kancelarijski posao, i svejedno to bi za mene bilo tako odvratno... jer nisam ni skolu voleo, imali smo mnogo problema, i moja najveca zelja je uvek bila da se bavim muzikom i zelim da nosim ono sto mi se nosi... ali da je drugacija situacija mi ne bismo sada bili ovde i radili shooting za Vogue, znate na sta mislim, tako da, definitvno je vredno toga, yeah. *smeh*
prevod na srpski: Goga @ THSerbia
