evo dobila i ja inspiraciju za ff xDDDDDDDDDDD
Secam se kao da je bilo juce.Kada smo se kao klinci bezbrizno igrali i trclai po livadama i uopste nismo ni razmisljali o buducnosti.Bili su to najlepsi dani naseg zivota,ali i njima je dosao kraj.Odrasli smo i krenuli svojim putem.Odlazak sa sela u grad meni je jako tesko pao.Sve dane u detinjstvu sam provela tamo i nijedno mesto mi ne budi uspomene kao kuca u kojoj smo ziveli i livade pune poljskog cveca koje sam rado brala.Grad za mene nije predstavljao nista veliko.Predstavljalo mi je samo redove zgrada koje nemaju dusu,one su tu da bi zaklonile sve vidike na lepotu prirode. Ipak moj brat je jedva cekao da krenemo u srednju skolu i preselimo se u grad.Ja svakako nisam imala izbora i morala sam da krenem.Takodje razdvajanje od roditelja isto mi nije bilo tako lako jer ipak oni su tu bili uz nas sve vreme i sada ce nas ostaviti da nastavimo sami.Bila sam srecna jer su nam mama i tata verovali da mozemo sami.To sam i ja mislila ali ipak nisam bila skroz sigurna,znala sam da ce moj brat biti tu uz mene ali idalje se osecam kao neka devojcica koja nije spremna za neku veliku promenu....
Bill i ja bili smo nerazdvojni,on je bio brat kakav se samo pozeleti moze a i ja nisam bila bas losa sestra.Uvek je bio tu za mene kad god bi mi trebao i prosto je lep osecaj da znas da imas nekoga ko te voli najvise na svetu i ko te nikada nece ostaviti.Kao sto sam rekla on je jedva cekao da dodje u grad i bio je veoma uzbudjen.
Kada smo kretali roditelji su nas ispratili.Usli smo u kola i krenuli.Iza sebe sam sada ostavila sve uspomene vezane za ovo mesto i suze su mi krneule ali Bill me je uhvatio za ruku i rekao ''Ne brini bice sve u redu.''.Njegove reci su mi mnogo znacile ali znala sam da to nije istina,znala sam da nece sve biti u redu.Cak sam i pomislila da se i on uplasio malo.Izgledao je sigurno,ali ja sam njega znala.Znala sam ga bolje od svih i sigurna sam da se i on osecao pomalo nesigurno.....
Stigli smo.New York je bio definitivno ono sto sam zamisljala.Samo prostor pun zgrada.Bill je bio odusevljen dok je kroz prozor gledao prodavnice i hotele.Mene to nije zanimalo pa sam samo slusala muziku i gledala u mobilni,ali ipak bi se okrenula i pogledala Billa kako zadivljeno gleda u gomilu gluposti.Mi smo bili dosta drugaciji ali to nam nije smetalo,sta vise to nas je jos vise i spajalo.I dok sam tako razmisljala kola su stala ispred jedne ogromne zgrade kojoj iz kola nisam mogla da vidim kraj.Videla sam puno prozora i idpred kola ogromna zlatna vrata.Izasla sam iz kola i tek kad sam podigla gravu gore videla sam krov.Na vratima je pisalo ''Hotel Gold''. Pomislila sam da je ovo bio sam jedan od malog miliona takvih ovde u New Yorku ali dok smo ulazili i cekali da covek koji nas je vozio kaze nesto na recepciji Bill mi je pricao kako je ovo jedan od najskupljih i najboljih hotela ovde,ali znala sam da je to samo jos jedna njegova zelja.Veoma se uziveo u pricu i nije primetio da je covek krenuo.Pokazala sam mu prstom i on se okrenuo i kao na komandu krenuo napred.Usli smo u lift i cinilo mi se da je prosla citava vecnost dok smo stigli do nekog sprata,koji nisam ni videla koji je.Bill je sve vreme imao osmeh na licu.Znala sam da je srecan i volim kad ga vidim nasmejanog ali ja nisam imala ni jedan mali razlog za osmeh.Usli smo u sobu i dok je moj brat vec trcao i razgledao ja sam samo stajala sa torbom u rukama i buljila u jednu tacku i nisam se pomerala.Tek kad je onaj covek izasao i zalupio vrata trgla sam se i odmah sela na krevet.Sve je bilo tako skupo,tako cudno,jednostavno nikada nisam ni videla takve stvrai u selu.SVe mi je izgledalo novo ali nista nisam smela da pipnem.Sve bi sada dala da sam u kucici u selu na svom malom krevetu na koji sam navikla.Ovo jednostavno nije bilo za mene...
e ovo mi je prva ff tako da ne budite mnogo strogii :PP
Secam se kao da je bilo juce.Kada smo se kao klinci bezbrizno igrali i trclai po livadama i uopste nismo ni razmisljali o buducnosti.Bili su to najlepsi dani naseg zivota,ali i njima je dosao kraj.Odrasli smo i krenuli svojim putem.Odlazak sa sela u grad meni je jako tesko pao.Sve dane u detinjstvu sam provela tamo i nijedno mesto mi ne budi uspomene kao kuca u kojoj smo ziveli i livade pune poljskog cveca koje sam rado brala.Grad za mene nije predstavljao nista veliko.Predstavljalo mi je samo redove zgrada koje nemaju dusu,one su tu da bi zaklonile sve vidike na lepotu prirode. Ipak moj brat je jedva cekao da krenemo u srednju skolu i preselimo se u grad.Ja svakako nisam imala izbora i morala sam da krenem.Takodje razdvajanje od roditelja isto mi nije bilo tako lako jer ipak oni su tu bili uz nas sve vreme i sada ce nas ostaviti da nastavimo sami.Bila sam srecna jer su nam mama i tata verovali da mozemo sami.To sam i ja mislila ali ipak nisam bila skroz sigurna,znala sam da ce moj brat biti tu uz mene ali idalje se osecam kao neka devojcica koja nije spremna za neku veliku promenu....
Bill i ja bili smo nerazdvojni,on je bio brat kakav se samo pozeleti moze a i ja nisam bila bas losa sestra.Uvek je bio tu za mene kad god bi mi trebao i prosto je lep osecaj da znas da imas nekoga ko te voli najvise na svetu i ko te nikada nece ostaviti.Kao sto sam rekla on je jedva cekao da dodje u grad i bio je veoma uzbudjen.
Kada smo kretali roditelji su nas ispratili.Usli smo u kola i krenuli.Iza sebe sam sada ostavila sve uspomene vezane za ovo mesto i suze su mi krneule ali Bill me je uhvatio za ruku i rekao ''Ne brini bice sve u redu.''.Njegove reci su mi mnogo znacile ali znala sam da to nije istina,znala sam da nece sve biti u redu.Cak sam i pomislila da se i on uplasio malo.Izgledao je sigurno,ali ja sam njega znala.Znala sam ga bolje od svih i sigurna sam da se i on osecao pomalo nesigurno.....
Stigli smo.New York je bio definitivno ono sto sam zamisljala.Samo prostor pun zgrada.Bill je bio odusevljen dok je kroz prozor gledao prodavnice i hotele.Mene to nije zanimalo pa sam samo slusala muziku i gledala u mobilni,ali ipak bi se okrenula i pogledala Billa kako zadivljeno gleda u gomilu gluposti.Mi smo bili dosta drugaciji ali to nam nije smetalo,sta vise to nas je jos vise i spajalo.I dok sam tako razmisljala kola su stala ispred jedne ogromne zgrade kojoj iz kola nisam mogla da vidim kraj.Videla sam puno prozora i idpred kola ogromna zlatna vrata.Izasla sam iz kola i tek kad sam podigla gravu gore videla sam krov.Na vratima je pisalo ''Hotel Gold''. Pomislila sam da je ovo bio sam jedan od malog miliona takvih ovde u New Yorku ali dok smo ulazili i cekali da covek koji nas je vozio kaze nesto na recepciji Bill mi je pricao kako je ovo jedan od najskupljih i najboljih hotela ovde,ali znala sam da je to samo jos jedna njegova zelja.Veoma se uziveo u pricu i nije primetio da je covek krenuo.Pokazala sam mu prstom i on se okrenuo i kao na komandu krenuo napred.Usli smo u lift i cinilo mi se da je prosla citava vecnost dok smo stigli do nekog sprata,koji nisam ni videla koji je.Bill je sve vreme imao osmeh na licu.Znala sam da je srecan i volim kad ga vidim nasmejanog ali ja nisam imala ni jedan mali razlog za osmeh.Usli smo u sobu i dok je moj brat vec trcao i razgledao ja sam samo stajala sa torbom u rukama i buljila u jednu tacku i nisam se pomerala.Tek kad je onaj covek izasao i zalupio vrata trgla sam se i odmah sela na krevet.Sve je bilo tako skupo,tako cudno,jednostavno nikada nisam ni videla takve stvrai u selu.SVe mi je izgledalo novo ali nista nisam smela da pipnem.Sve bi sada dala da sam u kucici u selu na svom malom krevetu na koji sam navikla.Ovo jednostavno nije bilo za mene...
e ovo mi je prva ff tako da ne budite mnogo strogii :PP
moze next????