ovo je moja prva ff 
pocela sam sa pisanjem odavno,ali cu je zavrsiti ako vam se bude svidela
1 septembar. negde oko pola 10 ujutru Tom sumorno podize glavu sa svog jastuka. Mnogobrojne poruke su ga probudile. Uzeo je telefon sa svog stocica i procitao par:''Tomi srecan rodjendan.Poljubi mi Billa'' , ''Tom sve najbolje,tvoji pajtasi''. Bill se nije dao probuditi. Spavao je kao mrtav. Jedine znake zivota koje je davao bilo je njegovo hrkanje. Tom je citao poruke i smejao se Billu,zatim je bacio telefon na Billov krevet. To ga nije probudilo. Polako je ustao sa svog i skocio na Billov krevet. Skakao je kao lud sve dok ga nije probudio. Bill se tada iznervirao i skocio sa kreveta. U sebi je mislio:''Jao majko sto ga rodi?'' Protrljao je oci i zagrlio Toma. Po drugi put su cestitali jedan drugom rodjendan.
Smejali su se sve dok ih telefon nije prekinuo.
''Ko ce?''-upitao je Bill.
Tom je samo odmahnuo rukom i krenuo ka telefonu. Znao je da se ne treba raspravljati sa Billom, jer se on retko kad javlja na telefon.
''H-halo''-promrmljao je Tom jos uvek pospan.
''Bill duso jer si to ti?'' - piskav glas je dolazio sa druge strane.
''Ne,Tom ovde''-odgovori on.
''Jao duso moja malena tebe ja trazim. Kako si mi buci-buci? Gde ti je ona ne sreca od oca?'' (Na telefonu je bila Tomova i Billova mama)
''Nemoj da ga vredjas! Kakav god da je on je nas otac. Nije nas hladnokrvno ostavio kao ti.Uzgred, hvala na lepim cestitkama''-grubim glasom je odgovorio.
''Ma daj srce. Ne znas ti tvog oca. Ja sam najlepse godine izgubila sedeci uz njega. Kakve cestike mili? A daaa...Ja danas imam zakazan manikir pa sam sve zaboravila. Samo na to mislim. Zamisli ti to..Pomocnica nije oprala sudje pa sam morala ja. Prvi put da to radim. Jedva sam se znasla. Pa srecan rodjendan tebi i onom bilmezu. Nemam vremena da njemu posebno cestitam''-izgovorila je sve to u jednoj sekundi.
''Predi na stvar''-uzviknuo je Tom.
''Evo ooovako...Zovem samo da ti kazem da sam poslala dva moja telohranitelja po tebe. Pakuj kofere samo sto nisu stigli.''-nastavila je ona histericno.
''Ali mama!''-viknuo je Tom.
Bilo je prekasno jer je ona vec spustila slusalicu.
Tom je u cudu stajao ne pomerivsi se ni makac. Prebledeo je od muke. Odlucio je da krene ka sobi i sve to ispriva Billu.Poznavajuci njegovu mamu, pozvala ga je na samo 1 dan. Tesio se on.
Ali u tom trenutku telefon je ponovo zazvonio. Tom se okrenuo i laganim koracima dogegao do telefona.
Samo sto je podigao slusalicu zacio je...
''Dusice samo da ti kazem ostajes jedan mesec ovde''-opet onaj dobro poznat glas.
''Molim?Ali jaa....'' zvucao je veoma ljutito, ali ga je jos vise naljutilo to sto mu je majka spustila slusalicu i to njemu u pola recenice.
Ostao je bez daha. Setao se oko telefona levo-desno, mahajuci rukama kao lud. Trazio je nacin da sve to kaze Billu, posto je bio svestan nacina na koji ce to Bill prihvatiti. Nije mogao da zamisli zurku godine koja je organizovana povodom njihovog rodjendana...A ona je za sedam dana...Svi se toliko raduju i spremaju. Ulozili su toliko truda da bi sve to organizovali. Nece prisustvovati pripremama za turneju sto znaci da nece ni ici na nju. Tomove oci se napunise suzama. Osecao je toliki bez. Zamrzeo je svoju majku i vise nego pre...Naslonio se uz zid i polako skliznuo dole. Svoje lepo lice je naslonio na kolena. Mogli su se culi jecaji koje je on proizvodio. Oko njega je zavladala tisina, kad odjednom:'' Tom,ko je zvao''-vikao je Bill iz svoje sobe.
Tom je polako ustao znajuci da mora da se suoci sa sudbinom.
Utrcao je u sobi i krenuo da prica Billu sta se desilo.
Bill ga je slusao pazljivo.Pom prvi put u zivotu nije imao sta da kaze. Gledao je u Toma sav besan.
''Ti ces tamo ici i u skolu?''-upitai je Bill.
''Sta mi drugo preostaje?''-odgovrio je Tom zabivsi glavu u jastuk.
Zavladala je tisina. Samo po koja SMS poruka bi mogla to pokvariti. Ni jedan ni drugi nisu obracali paznju.
''Ali zurka je za 7 dana''-opet ce Bill.
Tom je cutao.
''Pa zasto joj to nisi rekao?''-povikao je ali ovog puta ljutito.
''Pokusao sam,ali mi je spustila slusalicu''-promrmljao je Tom nesigurno.
Bill ga je razumeo jer je znao kakva im je majka. Ona tisina od malo pre je opet zavladala.
"Ding-dong"-uplasivsi se Tom je poskocio sa kreveta.
"Idem da vidim ko je ovako rano''-rekao je on.
Bez volje za zivotom je sisao niz stepenice pljeskajuci rukama. kada je otvorio vrata imao je sta i da vidi. Dva nabildovana tipa su tajala ispred njegovih vrata.
"Tom Kaulic?''-upitao je jedan.
"Da,ja sam"-odgovori Tom. Njegov glas je podrhtavao.
"Nas je poslala tvoja majka. Dzejms (drugi telohranitelj) ce ti poneti kofere do kola. Parkirali smo se ispred. Vozimo te na aerodrum.
"Ali nisam spreman"-prosaputa Tomi.
Bill je pogldao kroz prozor i videvsi da brat razgovara sa nekim, pojurio je dole. Oko kuce su se vrzmale cice i to bas u ovako losem trenutku. Jedna je dobacila:"Jos sedam dana do zurke.jedva cekam.Vidimo se Tomi"
Tom je spustio glavu i tuzno rekao:"Aha"
Bill je u tom trenutku dotrcao i bez imalo straha rekao:" Alo vas dvojica bilmeza, ostavite mog brata. Ne ide on nikud sa vama!"
Tom je tihim glasom dodao na to:U redu je Bill,pozovi Georga i Gustava da se pozdravimo".
Bill ga je zacudjeno gledao i zatim se okrenuo da pozove ostak ekipe. Dok se penjao uz stepenice razmisljao je:''Sta je sa Tomom? On nikad ne odustaje od svojih ciljeva?'' Sama pomisao na to ga je zbunjivala.
Tom je i dalje stajao dole. Zatim se naglo okrenuo i posao ka vratima. Dzejms ga je upitao:''Mali 'de si po'so?''
''Po stvari''-rekao je Tom brisuci suze sa svog lepog lica. Tom i Bill su se uputili ka vratima gde su ih cekala on adva bilmeza ali i georg i Gustav. Dosli su da se pozdrave.
Tom je lagano prisao Georgu, i zagrlio ga je toliko snazno kao da se nece videti 1 god a ne 1 mesec. Obasipale su ga emocije. Georg mu je veselo sapunuo:''Ne brini imamo plan" Georg mu je ulio neko poverenje, i na trenutak je osetio kao da se oslobodio nekog velikog tereta. Prisao je zatim Gustavu i muski s epozdravio. Stegao je saku sto je Gustavu izmamilo osmeh na lice. Video je da im Tom veruje. Zatim mu je namignuo. Dosao je i taj trenutak. Tom se okrenuo i pogledao u Billa. Ali Bill nije izgledao zabrinuto sto ga je zacudilo. Mislio je usebi:'' da li mu je drago sto odlazim ili oni zaista imaju plan?" Na trenutak je zanemario svoje misli, prisao mu je i zagrlio ga. Prvi put mu nije bilo glupo da grli Billa. Zatim mu je Bill sapnuo:''Uspecemo,veruj mi!" Tom ga je jos jace stegao sve dok nije osetio neciju grubu ruku na svojoj.
''Mali polazi!"-rekao je Dzejms.
Tom se uputio ka kolima okretuci se ka svojoj vernoj ekipi. Oci su mu bile pune suza, ali njihovo obecanje mu je davalo snage da opstane u ovom trenutku. Telohranitelj ga je gurao ka kolima, a onaj drugi mu je otvorio vrata. Seo je na zadnje sediste ne sklanjajuci pogled sa svoje ekipe. Dzejms je zalupio vratima s namerom da uplasi Toma. On je polako otvorio prozor mahajuci svom drustvu. Kola su polako krenula a Bill je postajao sve nervozniji. Mahao je nogama napred-nazad,levo-desno. Zatim se osmehnuo pruzajuci poverenje Tomu. Kada su kola izasla iz njihovog vidokruga Bill je po prvi put stavio svoje ruke u sta i poceo da gricka sveze manikirane nokte. Zatim se okrenuo ka Georgu i Gustavu i snazno izgovorio:''Mozemo mi to!!"
Njih dvojica su klimnula glavom i uputila se ka vratima.
pocela sam sa pisanjem odavno,ali cu je zavrsiti ako vam se bude svidela
1 septembar. negde oko pola 10 ujutru Tom sumorno podize glavu sa svog jastuka. Mnogobrojne poruke su ga probudile. Uzeo je telefon sa svog stocica i procitao par:''Tomi srecan rodjendan.Poljubi mi Billa'' , ''Tom sve najbolje,tvoji pajtasi''. Bill se nije dao probuditi. Spavao je kao mrtav. Jedine znake zivota koje je davao bilo je njegovo hrkanje. Tom je citao poruke i smejao se Billu,zatim je bacio telefon na Billov krevet. To ga nije probudilo. Polako je ustao sa svog i skocio na Billov krevet. Skakao je kao lud sve dok ga nije probudio. Bill se tada iznervirao i skocio sa kreveta. U sebi je mislio:''Jao majko sto ga rodi?'' Protrljao je oci i zagrlio Toma. Po drugi put su cestitali jedan drugom rodjendan.
Smejali su se sve dok ih telefon nije prekinuo.
''Ko ce?''-upitao je Bill.
Tom je samo odmahnuo rukom i krenuo ka telefonu. Znao je da se ne treba raspravljati sa Billom, jer se on retko kad javlja na telefon.
''H-halo''-promrmljao je Tom jos uvek pospan.
''Bill duso jer si to ti?'' - piskav glas je dolazio sa druge strane.
''Ne,Tom ovde''-odgovori on.
''Jao duso moja malena tebe ja trazim. Kako si mi buci-buci? Gde ti je ona ne sreca od oca?'' (Na telefonu je bila Tomova i Billova mama)
''Nemoj da ga vredjas! Kakav god da je on je nas otac. Nije nas hladnokrvno ostavio kao ti.Uzgred, hvala na lepim cestitkama''-grubim glasom je odgovorio.
''Ma daj srce. Ne znas ti tvog oca. Ja sam najlepse godine izgubila sedeci uz njega. Kakve cestike mili? A daaa...Ja danas imam zakazan manikir pa sam sve zaboravila. Samo na to mislim. Zamisli ti to..Pomocnica nije oprala sudje pa sam morala ja. Prvi put da to radim. Jedva sam se znasla. Pa srecan rodjendan tebi i onom bilmezu. Nemam vremena da njemu posebno cestitam''-izgovorila je sve to u jednoj sekundi.
''Predi na stvar''-uzviknuo je Tom.
''Evo ooovako...Zovem samo da ti kazem da sam poslala dva moja telohranitelja po tebe. Pakuj kofere samo sto nisu stigli.''-nastavila je ona histericno.
''Ali mama!''-viknuo je Tom.
Bilo je prekasno jer je ona vec spustila slusalicu.
Tom je u cudu stajao ne pomerivsi se ni makac. Prebledeo je od muke. Odlucio je da krene ka sobi i sve to ispriva Billu.Poznavajuci njegovu mamu, pozvala ga je na samo 1 dan. Tesio se on.
Ali u tom trenutku telefon je ponovo zazvonio. Tom se okrenuo i laganim koracima dogegao do telefona.
Samo sto je podigao slusalicu zacio je...
''Dusice samo da ti kazem ostajes jedan mesec ovde''-opet onaj dobro poznat glas.
''Molim?Ali jaa....'' zvucao je veoma ljutito, ali ga je jos vise naljutilo to sto mu je majka spustila slusalicu i to njemu u pola recenice.
Ostao je bez daha. Setao se oko telefona levo-desno, mahajuci rukama kao lud. Trazio je nacin da sve to kaze Billu, posto je bio svestan nacina na koji ce to Bill prihvatiti. Nije mogao da zamisli zurku godine koja je organizovana povodom njihovog rodjendana...A ona je za sedam dana...Svi se toliko raduju i spremaju. Ulozili su toliko truda da bi sve to organizovali. Nece prisustvovati pripremama za turneju sto znaci da nece ni ici na nju. Tomove oci se napunise suzama. Osecao je toliki bez. Zamrzeo je svoju majku i vise nego pre...Naslonio se uz zid i polako skliznuo dole. Svoje lepo lice je naslonio na kolena. Mogli su se culi jecaji koje je on proizvodio. Oko njega je zavladala tisina, kad odjednom:'' Tom,ko je zvao''-vikao je Bill iz svoje sobe.
Tom je polako ustao znajuci da mora da se suoci sa sudbinom.
Utrcao je u sobi i krenuo da prica Billu sta se desilo.
Bill ga je slusao pazljivo.Pom prvi put u zivotu nije imao sta da kaze. Gledao je u Toma sav besan.
''Ti ces tamo ici i u skolu?''-upitai je Bill.
''Sta mi drugo preostaje?''-odgovrio je Tom zabivsi glavu u jastuk.
Zavladala je tisina. Samo po koja SMS poruka bi mogla to pokvariti. Ni jedan ni drugi nisu obracali paznju.
''Ali zurka je za 7 dana''-opet ce Bill.
Tom je cutao.
''Pa zasto joj to nisi rekao?''-povikao je ali ovog puta ljutito.
''Pokusao sam,ali mi je spustila slusalicu''-promrmljao je Tom nesigurno.
Bill ga je razumeo jer je znao kakva im je majka. Ona tisina od malo pre je opet zavladala.
"Ding-dong"-uplasivsi se Tom je poskocio sa kreveta.
"Idem da vidim ko je ovako rano''-rekao je on.
Bez volje za zivotom je sisao niz stepenice pljeskajuci rukama. kada je otvorio vrata imao je sta i da vidi. Dva nabildovana tipa su tajala ispred njegovih vrata.
"Tom Kaulic?''-upitao je jedan.
"Da,ja sam"-odgovori Tom. Njegov glas je podrhtavao.
"Nas je poslala tvoja majka. Dzejms (drugi telohranitelj) ce ti poneti kofere do kola. Parkirali smo se ispred. Vozimo te na aerodrum.
"Ali nisam spreman"-prosaputa Tomi.
Bill je pogldao kroz prozor i videvsi da brat razgovara sa nekim, pojurio je dole. Oko kuce su se vrzmale cice i to bas u ovako losem trenutku. Jedna je dobacila:"Jos sedam dana do zurke.jedva cekam.Vidimo se Tomi"
Tom je spustio glavu i tuzno rekao:"Aha"
Bill je u tom trenutku dotrcao i bez imalo straha rekao:" Alo vas dvojica bilmeza, ostavite mog brata. Ne ide on nikud sa vama!"
Tom je tihim glasom dodao na to:U redu je Bill,pozovi Georga i Gustava da se pozdravimo".
Bill ga je zacudjeno gledao i zatim se okrenuo da pozove ostak ekipe. Dok se penjao uz stepenice razmisljao je:''Sta je sa Tomom? On nikad ne odustaje od svojih ciljeva?'' Sama pomisao na to ga je zbunjivala.
Tom je i dalje stajao dole. Zatim se naglo okrenuo i posao ka vratima. Dzejms ga je upitao:''Mali 'de si po'so?''
''Po stvari''-rekao je Tom brisuci suze sa svog lepog lica. Tom i Bill su se uputili ka vratima gde su ih cekala on adva bilmeza ali i georg i Gustav. Dosli su da se pozdrave.
Tom je lagano prisao Georgu, i zagrlio ga je toliko snazno kao da se nece videti 1 god a ne 1 mesec. Obasipale su ga emocije. Georg mu je veselo sapunuo:''Ne brini imamo plan" Georg mu je ulio neko poverenje, i na trenutak je osetio kao da se oslobodio nekog velikog tereta. Prisao je zatim Gustavu i muski s epozdravio. Stegao je saku sto je Gustavu izmamilo osmeh na lice. Video je da im Tom veruje. Zatim mu je namignuo. Dosao je i taj trenutak. Tom se okrenuo i pogledao u Billa. Ali Bill nije izgledao zabrinuto sto ga je zacudilo. Mislio je usebi:'' da li mu je drago sto odlazim ili oni zaista imaju plan?" Na trenutak je zanemario svoje misli, prisao mu je i zagrlio ga. Prvi put mu nije bilo glupo da grli Billa. Zatim mu je Bill sapnuo:''Uspecemo,veruj mi!" Tom ga je jos jace stegao sve dok nije osetio neciju grubu ruku na svojoj.
''Mali polazi!"-rekao je Dzejms.
Tom se uputio ka kolima okretuci se ka svojoj vernoj ekipi. Oci su mu bile pune suza, ali njihovo obecanje mu je davalo snage da opstane u ovom trenutku. Telohranitelj ga je gurao ka kolima, a onaj drugi mu je otvorio vrata. Seo je na zadnje sediste ne sklanjajuci pogled sa svoje ekipe. Dzejms je zalupio vratima s namerom da uplasi Toma. On je polako otvorio prozor mahajuci svom drustvu. Kola su polako krenula a Bill je postajao sve nervozniji. Mahao je nogama napred-nazad,levo-desno. Zatim se osmehnuo pruzajuci poverenje Tomu. Kada su kola izasla iz njihovog vidokruga Bill je po prvi put stavio svoje ruke u sta i poceo da gricka sveze manikirane nokte. Zatim se okrenuo ka Georgu i Gustavu i snazno izgovorio:''Mozemo mi to!!"
Njih dvojica su klimnula glavom i uputila se ka vratima.
