Ovo mi je prva fanfikcija ikada xD
Tek sam pocela da je pisem..
Glavni likovi nisu Bill i Tom,ali Bill je jedan od glavnih..Valjda nije problem..
Pocinjem

Bill Kaulitz:17
Tom Kaulitz:17
Veronica Doherty:17
Alyssa Matthews:17
Vendy Rosenberg:17
mr.Zachary Pain:35


Uvek je bilo mirno i harmonicno u ulicama San Franciska.Ljudi su rano ustajali,uzurbano se spremali i odlazili na posao.Zene su kuvale rucak veselo pevajuci i iscekujuci muzeve da se vrate sa posla.Bake su cuvale svoje male unuke,a oni malo stariji unuci,sumornih i pospanih lica,zurili su u skolu.Doduse,sva ta neraspolozena lica tinejdzera,nespremnih za novu lekciju iz matematike,momentalno bi se ozarila ugledavsi svoje drustvo u dvoristu omrazene,a opet na neki nacin neizostavne skole pune uspomena.

-Hej,Veronika!Ovamo!
-Lisa!Cao!Sta ima?
-Uff,nista posebno..Dosada..Ustvari,ima nesto!Jesi li cula da nam dolazi novi nastavnik fizike?Stari profa je morao da ode u Shvicu,kazu cerka mu je bolesna..
-Stvarno?O boze,samo da nije neki ludi starac koji ce nas muciti Njutnom i Arhimedom kao ovaj prosli!
-Nista se jos ne zna o njemu...Ali iskreno se nadam da se bog smilovao i resio da nama gresnicama pruzi tracak nade u vidu mladog i zgodnog profana fizike,cisto da imam cemu da se radujem ponedeljkom,sredom i petkom.
-Kunem se,ti nisi normalna!
-Sto,jedan profesor normalnog izgleda i zdravog uma u ovoj skoli sigurno ne bi bio visak!
-Ajde idemo,zvonilo je
Veronika i Alisa su se uputile prema ucionici fizike radoznale da upoznaju novog nastavnika.

Njih dve se druze eventualno od skoro.Zapravo,druze se otkako se Veronika doselila u San Francisko pre cetiri godine.U skoli je nisu bas prihvatili jer je izgledala kao da narusava njihov mir.Cesto je oblacila crno,sminkala se napadno,u goth fazonu,svoju smedju kosu farbala je u crno i izvlacila je pramenove razlicitih boja..Jednostavno je izgledala mracno,kao da zeli da poremeti zivot tinejdzera u farmerkama i patikama..
I Alisa je bila jedina koja je zapravo zelela da je upozna i koja ju je branila od pocetka.Jedina koja nije bila povrsna i koju je zanimalo sta se ustvari krije ispod tolike sminke.

Pre San Franciska,Veronika je zivela u mracnim ulicama Njujorka.Nije rekla Alisi zbog cega se preselila.Alisa nije znala apsolutno nista o Veronikinom zivotu pre nego sto je dosla u tihi San Francisko.Veronicina proslost je bila misterija za sve,pa cak i za njenu najbolju drugaricu.Kada bi je Alisa i pitala nesto,Veronika bi se samo snuzdila,pogled bi joj postao prazan,tuzan,ponekad i uplasen..I onda bi samo promenila temu,ne odgovorivsi.Zato je Alisa naucila da je ne pita mnogo i da zivi u sadasnjosti.

Veronika je veoma cenila tu Alisinu osobinu,njenu sposobnost da zna kada o necemu ne treba da govori i kada ne treba da bude radoznala.Bila joj je zahvalna sto ne pita mnogo i sto joj ne prebacuje nista.I iako Veronika to nikada nije rekla,obe su znale da joj je Alisa veoma vazna,kao i da je ona Alisi.

-Oh,pa evo i njih dve!Presveta Alisa i tupava umisljena darkerka..hmm..kako se ono bese zoves?Ah da..Ludaca u crnom.-zacuo se piskav glas na hodniku koji je dopirao od grupice tip-top skockanih devojaka.Ona u centru je vikala za Alisom i Veronikom,a sest devojaka oko nje su se usiljeno i vestacki smejale kao da su cule najsmesniji vic na planeti.

-Vendi,molim te,ostavi svoja praznoglava i iskompleksirana misljenja za nekoga ko je stvarno raspolozen da ih slusa.-odgovorila joj je Veronika ponosno,pogledavsi je toliko prodorno da se Vendi uplasila.

Vendi i njena ekipica predstavljale su grupu fenserki u skoli.Uvek su bile ful sredjene.Dane su delile prema bojama.Na primer,ponedeljak je bio dan za roze boju kada su svih sedam oblacile roze mini suknju,roze bluzu i roze sandale na stiklu.Jedino je Vendi oblacila nesto tamniju nijansu roze od njihove.Utorak je bio dan za zuto.Utorkom su oblacile zute uske pantalone,lakovane zute cipele na stiklu,zutu majicu kratkih rukava i zuti bolero.Sreda je dan za plavo i tada se nose farmerke od plavog teksasa,plave tunike i plave baletanke.Cetvrtak je dan za crveno.Cetvrtkom su sve osim Vendi obucene u crvene haljine i crvene cipele sa platformom.Vendi nosi haljinu boje trule visnje.Petak je dan za ljubicasto kada devojke oblace usku ljubicastu majicu na bretele kombinujuci je sa kratkim ljubicasto-belim kosuljama dugih rukava koje se vezuju ispod grudi kao bolero,i ljubicastim uskim pantalonama uz ljubicasto-bele patike.
Vendi je imala preplanuli ten (jer je slobodno vreme uglavnom provodila u solarijumu) i dugu,gustu,ispresovanu kosu boje meda.Imala je i shishke koje su uvek bile savrseno ravne,tacnije savrseno ispeglane.Ostale devojke su imale potpuno istu kosu kao ona osim sto je boja bila pepeljasto plava.Vendine oci su bile plave poput mora,i izgledale su veoma duboko.Samo sto to zapravo nisu bile njene oci.To su bila sociva.Njene prirodne oci imale su neku zelenu boju koja je pomalo vukla na svetlo smedju.
Sve u svemu,vestacka Vendi jeste bila lepa.Ali ispod sminke,ispeglane kose i prelepih sociva,krila se samo obicna devojka prosecnog izgleda koju niko ne bi ni primetio.Prava Vendi nije bila niko.
Ali pravu Vendi niko nije ni video.Vestacka Vendi je bila ta koja je bila najpoznatija devojka u skoli,ona koja je bila glavna,uvek bitna,ona kojoj niko nista nije smeo da kaze ni zameri.
Njene drugarice su bile njene kopije,u njoj su videle boginju i zelele su da budu kao ona.Uvek su bile oko nje i pomno,sa divljenjem,pratile koga sada ogovara.Njihova imena su bila Landon,Brejdi,Kira,Mendi,Dzejd i Noli.

Vendi i njene drugarice nisu prihvatale Alisu i Veroniku.Alisa se zapravo druzila sa Noli ranije,ali Noli je izdala,odlucila je da bude deo ekipe koju su i ona i Alisa uvek mrzele.A zapravo,Noli se smucilo da je ovih sest uvek ogovaraju i zelela je da ne bude vise luzerka.Zato im se pridruzila i udarila Alisu tamo gde ju je najvise bolelo.A Vendi je punila glavu Noli o Alisi i ubedila je da nikako ne sme da joj bude drugarica.Noli je cak ispricala najgore lazi o Alisi Vendinoj ekipi.Pune cetiri nedelje su skolom kruzile glasine o tome kako je Alisa luda lezbejka,sektasica,kako se drogira,kako se nikada ne kupa i da je ujutru mrzi da opere zube.Od tada Alisa mrzi Vendi i Vendinu ekipu jos vise nego pre.

A Veronika nije mogla da ih podnese vec prvog dana.Njihova isfoliranost,lazna lepota i umisljenost su izludjivale Veroniku,a najvise ju je nerviralo sto su mislile da su vlasnice skole i da sve mora da bude kako one kazu.Otkad zna za San Francisko,Veronika se uvek suprotstavljala Vendi i uvek su se mrzele.Ali retko ko je stajao na Veronikinu stranu iz straha da Vendi ne okrene celu skolu protiv njih,kao sto je to uradila Alisi i Veroniki.
I iako ju je mrzela,Veroniku nikad nije brinulo sta ce Vendi reci o njoj,kakva je i kako se ponasa.Jednostavno je apsolutno nije zanimala.Jer ipak,Veronika je razmisljala o mnogo ozbiljnijim i bolnijim stvarima od toga kako ce je u skoli gledati..


Alisa i Veronika su sele u klupu i salile se na racun nove frizure njihove nastavnice engleskog.Cekale su da u ucionicu udje i taj dugo ocekivani nastavnik fizike.Deca su se smejala,gadjala papiricima,zvrljala po sveskama..I kada su se zacula vrata,sve je utihnulo.Devojcice su gledale nemo i saputale "Vaaaaaaaaaaaaaaaauuuuuuuuu",decaci su posmatrali devojke i vec bili ljubomorni na nastavnika fizike.
-Dobar dan klinci,ja sam gospodin Zakari Pejn,vas novi nastavnik fizike.Stari nastavnik je morao da ode u Svajcarsku jer mu je cerka tesko bolesna.Nadam se da cete biti pazljivi i da cemo moci da se zabavimo i naucimo nesto.Fizika je zapravo veoma zanimljiva nauka,samo treba da obratite paznju.

Nastavnik je bio visok,manekenske gradje,preplanuo,imao je prljavo plavu kosu.Nosio je plavu sportsku majicu kratkih rukava koja mu je otkrivala preplanule misice na rukama,i uske farmerke koje su devojkama lepo omogucavale da mu sagledaju savrseno oblikovanu zadnjicu.Na desnoj ruci je nosio crni sat koji je izgledao neverovatno seksi.Njegove oci su bile tamne i veoma sarmantne.
Devojcice su ga nepomicno posmatrale,klimajuci glavom kao kokoske.
Ali ne i Veronika.Ona je samo gledala siroko otvorenih ociju i razjapljenih usta.Na licu joj se ocrtavala doza neverice,a jos veca doza straha i bola.Nastavnik ju je gledao pravo u oci i smeskao se.A jedino sto je ona izgovorila bilo je:
-Ne...Nemoguce..Nemoguce da je to on..Nemoguce...

Oci su joj se u trenutku ispunile suzama.

Aaaa bas je dobro ^^
U detalje opisano
Sto su joj se oci ispunilee suzamaa? a?
xD
sad si me bacila u razmisljanjee
ovo je diFnoo :DD
dalje,daljeee.... :DDD

aaa kako je extra bas sam se uzivela xDDDDD
bas je dobro oopisano,....kad ce drugi deo??

Hahaha,hvala
Drago mi je sto vam se svidja
Drugi deo cu tek da pisem..Nacekacete se
Salim se


BTW,evo slike likova za sada..Msm,otprilike,tako nekako:
Evo po dve slike pa odlucite koja vam je lepsa

Veronica:




Alyssa:




Bill:



Tom:



mr.Zachary Pain:




Vendy:

jao ovaj Bill mi se mng svidja
bas lep decko
xDD
dalje,dalje

Upozoravam vas,citajte sporo jer je ovaj chapter kratak

Chap.2

Trcala je i trcala zadihano dok su joj se niz vrat i ledja slivale kapljice hladnog znoja.U pogledu se video strah a nespretni koraci ocrtavali su nesigurnost.Sve vreme je posrtala i saplitala se,s vremena na vreme gledajuci iza sebe.Nije razmisljala,nije imala vremena.Jedino je znala da mora da pobegne,da ne sme da joj se desi isto sto se desilo i...
Ne,nije mogla da izgovori ni ime..Nije mogla ni da pomisli..Da se seti..
Samo je prestravljeno trcala moleci boga da je postedi,da je sacuva..
Nije dobro ni videla jer je bilo veoma mracno,a grane drveca su joj neprestano predstavljale prepreku pojavljujuci se niotkuda.Njena crna kosa mrsila se na jakom vetru,dok je ona,uplasena,pokusavala da cuje njegove korake.I tesko joj je uspevalo jer je lisce neprekidno sustalo pod snagom neumoljivog vetra,a ti zvuci su joj jos vise uterivali strah u kosti.
Jos jednom je pogledala iza sebe,a tamo se nazirala njegova silueta.Zaklopila je usta rukom da ne bi vrisnula,ali vec sledeceg trenutka saplela se o nekakvu granu i upala u duboku rupu nasred puteljka.Padala je i prestravljeno vristala.......

-Veronika,Veronika,probudi se!!Probudi se,sta ti je??!!-uspanicila se Alisa,tresuci i gurkajuci Veroniku koja nije mogla da prestane da vristi i drhti.Sake su joj prekrivale oci i lice,crna kosa je bila nemirna i rascupana,suze su jurile niz obraze,a onda nastavljale svoj put niz ruke.Drhtala je i ljuljala se napred-nazad glasno uzdisuci.
Alisa je bila prestravljena,nije znala kako da joj pomogne,a Veronika je pritom izgledala kao ludaca koja ima svoje trenutke.
Alisa je polako prisla,uplasena da Veronika potpuno ne otkaci,i nesigurno je zagrlila.Kada je videla da se Veronika ne opire,stegla ju je jos jace ulivajuci joj sigurnost pazljivim recima i toplim zagrljajem.
-Smiri se mala,to je samo san.Sve je u redu.Samo si sanjala.Ne brini,tu sam ja.Nista se nece desiti,malena,samo si sanjala,i sve je u redu.Ne brini nista,nisi sama.
Alisa ju je polako smirivala,i Veronika je i sama snazno obuhvatila Alisu rukama u zagrljaj.Bilo joj je drago sto je tu.Sto nije sama.Znala je da ce vec sutra zaliti sto ju je Alisa videla ovakvu,ali sada joj je najvaznije bilo da posle toliko godina,ponovo ima nekoga pored sebe.
I nakon nekog vremena,utonula je u miran san.

Te veceri,Veronika je prespavala kod Alise jer je ceo dan bila neraspolozena i nije se osecala dobro.Alisa se brinula i nagovorila je da ipak prespava kod nje.Kisa je jako padala i bilo je veoma tmurno.Veronika je u nekim trenucima cak izgledala i uplaseno.Alisa jednostavno nije mogla da je ostavi samu u njenom stanu.
Inace,Veronika je zivela potpuno sama u stanu,u zgradi blizu sumnjivog parka.To je ustvari bio pomalo zabacen i zapusten deo San Franciska.Cak je i ta zgrada bila sagradjena jos pre 1950.godine..Park nije ni izgledao kao park.Obrastao u visoku travu,zivu ogradu i pomalo zastrasujuce drvece,vise je podsecao na nekakvu sumu.Klupe su bile polomljene,putevi neasfaltirani,svuda je bilo nekakvog kamenja,a ponegde cak i spriceva i tragova krvi.
Tu su se nocima desavale raznorazne stvari,narkomani su se cesto skupljali,drogirali se,galamili,lomili sve oko sebe,i niko nikada nije smeo nista da im kaze jer su bili veoma nasilni.Cak ni policija nije obracala mnogo paznje.

Jedino je taj deo San Franciska zaista bio odvratan i zastrasujuc.Niko posten i sasvim normalan nije zalazio tu.Cak su i u toj zgradi ziveli poprilicno cudni ljudi.Ipak,Veronika nije mogla da priusti nista mnogo bolje s obzirom da je zivela sama i da je ucila skolu.Vikendom je radila razne poslove,pomagala je ljudima sa decom,konobarisala po kaficima,radila kao cistacica..Bilo kakav pristojan posao koji je mogla da obavlja u svojim godinama.

Sutra su ustale rano i ponasale se kao da se nista nije desilo.Bile su dobro raspolozene i nisu pominjale incident od sinoc.Istusiravsi se,razmenile su odecu i super se obukle spajajuci i kombinujuci dva potpuno drugacija stila,a pritom su se odlicno i zabavile.Sredile su kosu jedna drugoj,nanele malo sminke,i sisle niz stepenice do kuhinje.
Doruckovale su kroasan,banane i vocni sok,i pune energije krenule u skolu.
Bio je utorak i casovi su bili odlicni.Upravo zato,obe su bile nasmejane i lepo raspolozene.Osecale su se srecno i ispunjeno jer,iako su odlucile da to ne pominju,sinoc su jos ucvrstile svoje prijateljstvo.

Prvi cas nisu imale zajedno pa je Veronika otpratila Alisu do ucionice veronauke.Posmatrajuci Alisu kako ulazi u ucionicu,osmehnula se i zatim se naglo okrenula i..Zakucala se pravo u..nekoga o.O
-Ups,izvini,slucajno sam..-malo nesigurno je cucnula i pomogla decku ispred sebe da pokupi sve knjige i sveske koje su poispadale iz ranca.
-Nema veze,i ja sam kriv,nisam bas gledao ispred sebe..-i on je malo nespretno izgovarao reci.
Podigla je glavu i videla da je on posmatra.Bio joj je nepoznat,ali ipak..Bio je prelep..Nije mogla da skrene pogled sa njegovih predivnih,dubokih,crnih ociju..Kao da je bila hipnotisana..Njegov dragi osmeh kao da joj je ulivao snagu i srecu..Imao je dugu crnu kosu i bele pramenove sa desne strane,a tajanstvene i mirne oci bile su uokvirene jakim crnim kreonom..Kosa i sminka na ocima suprotstavljale su se svetloj,cistoj kozi koja je izgledala kao da je od porcelana, i sve to je nepoznatom momku pruzalo krhki,zanosni i otmeni izgled.
Iako je bio obucen u crno,njegovo ljubazno lice odavalo je prijatnost i ljubav.
Nemocna da progovori,Veronika ga je samo posmatrala.

-Ja sam Bill.Nov sam ovde i malo sam izgubljen.Posmatrao sam ucionice pokusavajuci da nadjem svoju,pa sam zaboravio da bih trebao da pazim kuda idem -smejao se on,ne primecujuci da ga ona posmatra i da je ostala bez teksta.-Valjda mi neces zameriti,stvarno mi nije cilj da vec prvog dana skupim neprijatelje
-Ne brini,sve je u redu,ne ljutim se Razumem te,i ja sam nekada bila nova u skoli..Ja sam Veronika Sta imas prvi cas,pokazacu ti gde ti je ucionica
-Gradjansko.
-Ozbiljno?I ja 'ajde,idemo zajedno

Bill se siroko osmehnuo i na licu mu se oslikavalo olaksanje jer je nasao nekog ko bi mu pomogao da se snadje.Cavrljali su dok su hodali do ucionice,Veronika mu je objasnjavala gde se sta nalazi.On ju je posmatrao i upijao njene reci,zadivljen ljubaznoscu i pomoci koju mu je pruzila.
Stigavsi do ucionice,seli su zajedno i nastavili da caskaju o uobicajenim stvarima za upoznavanje:muzici,hobijima,filmovima..
Otkrili su da imaju mnogo toga zajednickog i da bi ovo mogao da bude pocetak novog i zaista lepog prijateljstva.

Jao, što je prelepo... Extra ti je priča...

Hvala

Extra jee ^^
Mada sporo kapiram ali jbg

Hahaha xD
Hvala

Wow *_* predobro Naaaastaviii

Jooojj,nmg sad,imam mng obaveza u skoli..
Cim budem mogla,nastavicu
Hvaalaa

pre dobro jeee...

imaš dara

Hvala

Ocemo daljee